Another great RocketTheme Joomla Template brought to you by the RocketTheme Joomla Template Club.
Točak mora da se kotrlja
Osamsto naših rotarijanaca su deo velike porodice od milion i dvesta hiljada članova organizovanih u dvadeset pet hiljada klubova po celom svetu. Da li su oni zaista toliko tajanstveni, kao što se priča, da li su špijuni i strani plaćenici, ili je pripadnost njima dva aktuelna ministra i čak deset pomoćnika znak da u ovu elitu mogu da uđu i oni koji su po nečem samo malo povlašćeni. ... Rotarijanci! Nije li to drugo ime za masoneriju, pitaju se još danas mnogi načuvši da i kod nas ima ljudi koji u džepovima nose povelje, bedževe i plave članske kartice rotari klubova, što im otvaraju sva vrata bez kucanja, ma gde se u belom svetu našli; šengenske vize bez proveravanja i čekanja, posao bez konkurisanja i podmićivanja, napredovanje u struci bez klečanja, liderstvo u političkim vodama bez mnogo pešačenja i voženja bagera. Ko su zapravo ti izabrani? Elitistička udruženja, pribežište bogatih, pandan masonima, ili skriveni centri moći? Kraljevstvo uspešnih Reklo bi se: sve pomalo. Masoni vekovima oličavaju bratstvo strogih, gotovo mitskih nazora i ustrojenja, u čijim su rukama poluge svetske politike i ekonomije. Njihove tajne lože su obavijene tamom, rituali su gotovo bajkoviti, a ko u njima obitava - stvar je nagađanja i mističnog tumačenja. Rotarijanci, za razliku od "slobodnih zidara" ne beže od javnosti. Štaviše, stalo im je do marketinške promocije i publiciteta do granice koju podižu njihovi interesi. Zovu se takođe braćom, ali u poslednjoj deceniji u svoje redove primaju i sestre. Mason može imati rotari bedž, ali rotarijanac neće moći da uđe ni u jedno templarsko svetilište. Njihovo geslo je: svaki dan po jedan novi član. Da bi imperija bila što brojnija i jača. Ne libe se da kažu kako su jedna od "najmoćnijih organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim strukama i unapređivanja dobre volje i mira u svetu". Iza ovih tridesetak reči krije se u stvari magična povezanost milion i dvesta hiljada ljudi iz sto osamdeset zemalja sa svih kontinenata, organizovanih u više od dvadeset pet hiljada klubova, koji se u svakom trenu mogu osloniti jedni na druge u svakom pogledu. To je zapravo lanac koji obavija zemaljsku kuglu. Zaštitni znak im je točak sa dvadeset četiri zupčanika, šest paoka i žlebom za osovinu. A točak se, je li, kotrlja, iliti rotira. Otuda, vele, naziv - rotari. Možda bi koji tumač brojeva umeo da odgonetne simboliku amblema rotarija, nama ostaje da poverujemo kako je tu doista samo reč o rotiranju rukovodstva, od vrha do dna ove savršene piramide. Članovi beogradskog rotari kluba "Singidunum" u punom sastavu Osnovna jedinica ovog kraljevstva jeste klub zatvorenog tipa, nalik engleskim elitnim klubovima, a može biti i masonskim ložama. Do ulaska u njega predstoji dug put provere, koji može potrajati tri meseca, tri godine ili čitavu deceniju. Kandidata predlaže njegov mentor, dakle aktivni rotarijanac. Po pravilu, to mora biti uspešan poslovni čovek ili ugledni član zajednice. Dupliranja nema. Ulaznicu za svet dobija samo po jedan najbolji iz svake profesije, pa bio to lekar, pekar, akademik, glumac, preduzetnik, biznismen... Samo je za diplomate, sveštena lica i novinare, ma koje vere ili boje bili, rezervisan neograničen broj mesta! Svi aktivni članovi, osim počasnih, dakle zaslužnih za podršku rotarijanskim idealima, dužni su da plate pristupnu taksu u iznosu od dvadeset do deset hiljada nemačkih maraka, zavisno od zemlje, kao i godišnju članarinu. Donacije se ne odbijaju, a pretplata na časopise, poput The Rotarian na primer, čast je i obaveza svakog rotarijanca. Sastanci su obavezni. Braća i sestre se okupljaju jednom sedmično, uvek u isto vreme i na istom mestu. Više od tri neopravdana izostanka sa druženja znače kraj članstvu. Kad zvono zazvoni Skup obično počinje koktelom. Svečana odora je obavezna. Ponegde se peva neka od rotarijanskih himni. Zatim sledi večera. Katkad se pozivaju gosti, razgovara se o aktuelnim društvenim temama, drže se predavanja. Ali kad predsednik kluba udari u svoje ritualno zvono, ćaskanju je kraj. I tu počinje prava priča o tajnovitim centrima moći, uplivima na biznis, razmeni poslovnih informacija, uticajima na politiku, ispravljanju krivih Drina i brizi o dolazećim naraštajima. Rotarijanska nova godina počinje 1. jula. Tada na čelo kluba stupa novi predsednik i istovremeno se biraju novi upravni odbor, predsednici komisija za klupske poslove, društvenu i međunarodnu zajednicu i profesionalnu delatnost, sekretar, rizničar i ceremonijari i čelnik za narednu godinu. Klubovi čine distrikte, a svaki takav region ima svog guvernera i svoj "zemaljski odbor", čiji mandat takođe traje dvanaest meseci. Tu je još i Interakt, svetska organizacija tinejdžera od četrnaest do osamnaest godina, pa Rotarakt u koji ulaze mladi od osamnaest do dvadeset osam leta... Svi oni zajedno čine Rotari internacional, čiji je vrhovni organ savet direktora sa predsednikom, izabranim predsednikom (za sledeću godinu) i petnaest članova biranih na godišnjem kongresu. Organizacija se finansira polugodišnjim doprinosima svih klubova za svakog aktivnog, dopunskog, aktivnog seniorskog i starog člana, pristupnim taksama novih klubova, anonsama u časopisu The Rotarian i kamatama na novčane uloge. Rotari internacional u svoje prioritetne zadatke stavlja takozvanu "svetsku službu za korist zajednice". Kako objašnjava jedan beogradski rotarijanac, reč je o međunarodnoj delatnosti koja omogućava klubu da sarađuje sa jednim ili više klubova u nekoj drugoj zemlji, kako bi dobio informacije, saznanja, personal, opremu ili novac radi realizacije nekog rentabilnog projekta". Niški rotarijanci: ovako počinje svaki sastanak Slede međunarodni projekti za mlade, pod kojima se podrazumeva obučavanje i savetovanje u izboru profesije, obavezna finansijska podrška studentima, studijska putovanja, razne posete... U tu svrhu je osnovana i Rotari fondacija. Iz njenog trezora je samo od 1974. do danas izdvojeno više od sto osamdeset miliona dolara za razne stipendije. Godišnje najmanje hiljadu studenata iz šezdesetak zemalja, među kojima je i naša, dobije apanažu za boravak u inostranstvu od po osamnaest hiljada dolara. Putni troškovi se ne računaju. Docentima sleduje od deset do dvadeset hiljada dolara za "angažovanje" u zemljama u razvoju. Naučni radnici za svako učešće u nekom projektu ili istraživanju dobijaju po tri hiljade dolara. Razmena omladine se podrazumeva. Klubovi ili distrikti organizuju sva takva putovanja, brižljivo birajući učenike, prema smernicama koje je izdao Centralni odbor Rotari internacionala. Računa se da ovu privilegiju ima oko osam i po hiljada mladih od petnaest do devetnaest godina svakog kalendarskog leta. I svi oni: đaci, studenti, docenti, naučnici, književnici, preuzimaju zajedno s novcem i ulogu "ambasadora dobre volje", kako piše u pravilima Rotari fondacije. Od njih se, stoji tamo, očekuje da "pokažu izvanredne akademske rezultate i da istovremeno posreduju u sporazumevanju radi prijateljstva među ljudima u svojoj domovini i zemljama u kojima gostuju". Umesto prevoda ovog bedekerskog kazivanja, evo reči prošlogodišnjeg predsednika Rotari internacionala Karla Ravice: "Mi ne možemo tolerisati osrednjost, potrebna nam je izuzetnost, ako želimo da rotarijanci budu lideri u svom društvu. Ako sve usmerimo na dostizanje kvaliteta našeg članstva, doći će i do porasta kvantiteta... Zato sam i oformio novi komitet pod nazivom "Pretvori članove u odane rotarijance". Škola za lidere Najzad, evo i prevoda ovog prevoda. Izrekao ga je američki novinar Bil Majers, dobitnik prestižne Pulicerove nagrade. Priznavši da je za svoj uspeh zahvalan podršci mesnog rotari kluba, koji mu je omogućio stipendiju Rotari fondacije, javno je obelodanio da bi bilo sramno ukoliko svaki "ambasador dobre volje" potom ne postane i sam odani rotarijanac. Zli jezici su skloni tvrdnji da je i naš Ivo Andrić postao nobelovac zahvaljujući podršci rotarijanaca, čiji je bio verni član još pre Drugog svetskog rata. Očito, vreme je učinilo svoje. Rotarijanstvo je odavno preraslo svog duhovnog oca. Jer, priča kazuje da je ideja o nastajanju rotari klubova nastala iz inata jednog mladog američkog advokata, čije su ambicije bile da uđe u tamni vilajet "slobodnih zidara". Pol Haris nije uspeo da probije njihov zid, pa je zauzvrat, sa svojim drugarima Gustavom Loerom, Silvesterom Sileom i Hiram Sorejem (ovo je već skaska samih rotarijanaca), osnovao mali klub u kojem su prijateljstvo i poslovi "doživljavali obostrano korisno pretapanje". Zbilo se to u gradu Čikagu, 23. februara 1905. Tako će za nepun vek nastati rotarijanska zajednica koja obavija ceo svet. Njeno sedište je u Evanstonu, u državi Ilinois, SAD. Mada je u ovom kolu tek trideset dva odsto Amerikanaca, predsednik Rotari internacionala je za ovu godinu državljanin SAD Ričard King. Guverner Distrikta 2480, u kojem su Jugoslavija, Bugarska, Makedonija i Grčka jeste Čaralampis Atanasiadis. Naravno, trebalo je da protekne mnogo vode dok se Jugoslavija nije opet dokopala bele rotari internacional zastave u čijem je središtu zlatni zupčanik sa četiri udubljenja kraljevsko plave boje na obodu točka. Hroničari beleže da je prvi rotari klub pod našim nebom osnovan još 1928. godine u Beogradu. Leta 1939. u Kraljevini je delovalo trideset osam klubova. Zbog brojnosti, Jugoslavija je od 1932. posedovala poseban distrikt, to jest teritorijalnu organizaciju sa određenom samoupravom. Dva naša istaknuta rotarijanca - dr Milan Stojadinović i E. Marković bili su i direktori međunarodne rotari organizacije. Među 347 tadašnjih članova iz petnaest srpskih rotari klubova crvenim su podvučena još i imena, uz pomenutog Iva Andrića, Mike Petrovića Alasa i arhitekte Bogdana Nestorovića. Godine 1940. ocenjeno je da razbuktavanje rata u Evropi više ne omogućava regularno delovanje rotari klubova, pa je odlučeno da se obustave rotarijanske aktivnosti. Po oslobođenju, iako rad rotari klubova nikada nije bio formalno zabranjen, rotarijanstvo je zamrlo. Bilo je malo preživelih predratnih rotarijanaca, a izvesni elitizam koji je sličnim institucijama pripisivan, nije bio u skladu sa naglašeno deklarativnom ideologijom i demagogijom novog društva. Obnova je započela tek krajem osamdesetih. Danas Srbija ima trinaest rotari klubova: četiri u Beogradu i po jedan u Subotici, Kikindi, Kraljevu, Nišu, Šapcu, Valjevu, Leskovcu, Zrenjaninu i Kragujevcu. U Vršcu je osnivanje kluba zapelo. Kažu popovi ne daju pa ne daju da im se rotarijanci šire po varoši. I Crna Gora ima klubove u Podgorici i Budvi. Raste i podmladak. Mladi japiji su se organizovali u četiri rotarakta. Pod budnom su paskom svojih mentora, jer oni sada prolaze školu za lidera. Političke, menadžerske, medijske, ekonomske... Centri moći - nego šta! "Šteta što nisi muško, bila bi dobar mason", rekao je nedavno jedan uglednik Kaći Lazarević, suvlasnici "Alke", agencije za nekretnine, inače predsednici beogradskog rotari kluba "Singidunum". "E pa takva sam se rodila", odgovorila je Kaća. "A što se tiče pravila masonerije i rotarijanstva, pa tu i nema neke velike razlike. Jedino što smo mi malo manje strogi od vas. I ne krijemo se. Evo, moj klub ima sastanke svakog ponedeljka u 19 i 30 časova u "Aero-klubu". U isto vreme i na istom mestu naći ćete članove kluba "Stari grad" sredom. Klub "Beograd" se okuplja u "Hajatu", a "Zemun" u "Lutri" čiji je gazda republički ministar policije Dušan Mihajlović". Otresita gospođa Lazarević za naš list, bez uvijanja, kaže: - U neku ruku mi i jesmo elita. Uspešni se druže sa uspešnima. Kvalitetni sa kvalitetnima. I ova vlast, za razliku od pređašnje, to dobro zna. Mi nismo ni politički ni verski opredeljeni, ali su naši uticaji u svakom pogledu apsolutno veliki. U svim sferama društva, u svakoj ćeliji. Među nama ima dosta ljudi eksponiranih u politici, koji uz našu pomoć mogu da reše mnoge nedoumice. Priznajem: rotari klubovi uistinu jesu centri moći! Osam stotina entuzijasta U sili akademika, profesora univerziteta, uglednih lekara ili zlatara, što čine jugoslovensku rotarijansku scenu, izdvajamo (sasvim nenamerno) Zorana Živkovića, saveznog ministra policije, koji je suosnivač niškog rotari kluba, pa generalnog direktora Elektronske industrije Niš Vojislava Mitića, zatim Đorđa Ninkovića, sadašnjeg pomoćnika ministra pravde, Tihomira Obradovića, pomoćnika ministra za građevinarstvo, glumca Svetislava Goncića, novinara Miroslava Filipovića, prof. dr Mihajla Mitrovića, novog direktora Kliničkog centra, akademika Nikolu Tasića, od pre neki dan direktora Narodnog muzeja, Radoslava Lazarevića, direktora JAT-a. I Vojislava Milovanovića, republičkog ministra vera, do pre godinu dana predsednika kluba "Zemun". Evo njegovih reči o pokretu kojem pripada: - Kao što je pre 96 godina pred Polom Harisom i njegovim prijateljima stajao zadatak dostojan požrtvovanih idealista, da potvrde i unaprede dobre strane liberalizma i privatnog preduzetništva, kroz poštenje, služenje zajednici i saučestvovanje, tako pred rotarijancima u bivšim komunističkim zemljama stoji sličan zadatak: da pokažu da privatno preduzetništvo, slobodna trgovina, politički liberalizam i međunarodno razumevanje ne vode te zemlje u haos i bezumlje. Okruženje u kome živimo uzrokovalo je da naše članstvo čini osam stotina najvećih entuzijasta, visokih moralnih i etičkih kvaliteta. Za veći uticaj na društvo nije dovoljan samo kvalitet, nego i kvantitet, do koga će svakako doći..". Radica MOMČILOVIĆ Politika AD, Ilustrovana Politika Objavljeno: novembra 2001. godine